Legenda o Videnu zmaju

U Srbiji, na prostoru Svrljiga, podno Gulijanskih planina i Perinatice zabeležena je i danas živi legenda o Videnu zmaju koji otima devojke o Spasovdanu i Ðurđevdanu. Kod sela Gulijana nalaze se i ostaci drevnog prahrišćanskog hrama, ali kom je bogu bio posvećen, još nije potvrđeno.

Sreten Petrović, intervju:

Ovih dana bi trebalo da pravimo jedan etno-film u selu Periš, koje se nalazi 25 kilometara od Svrljiga. Svojevremeno sam pisao da ime dolazi od Peruna, a ne samo po nazivu mesta već i zato što je u čitavom kraju četvrtak pazarni dan, četvrtak je posvećen bogu Perunu. Ali, da se ne zavaravamo, nisu Srbi sve „izmislili“. Svi mi sa ovog kontinenta smo iz istog ležišta, indoevropskog. Nemci imaju Donara, udarača i donerstag, četvrtak, dan posvećen njemu. U rimskoj mitologiji je to Jupiter i posvećen mu je četvrtak. U engleskom se četvrtak kaže trsdej (Thursday), a u njihovoj mitologiji Tor je takođe gromovnik.
Ali, da se vratim filmu o Perišu. Tu ćemo snimati proslavu sv. Đorđa, koju slavi čitavo selo. Određuje se domaćin, takozvani kolačar. Ide litija, a kraj jednog krečnjačkog kamena se kolje jagnje i to tako da taj kamen bude obliven krvlju. Tu je bio hram naših paganskih božanstava. U Svrljigu postoji hrast star 650 godina čije se grane ne smeju ložiti, u čijoj se senci ne sme sedeti, ispod kojeg stoka ne sme da pase i ne sme da balega, on je tabuisan.

Večernje Novosti, 22.05.2005; Strana: 15

U istočnoj Srbiji se verovalo da zmaj može i da zaboravi na svoje dužnosti. To bi se desilo kada je u ljubavnom zanosu zaboravio svoju ulogu kišodavca. U selima južno od Zaječara za sušu su krivili žene za koje se mislilo da žive sa zmajem. U Selačkoj bi takvu ženu silom okupali, pošto se smatralo da joj tada zmaj više neće dolaziti i da će suša prestati. U slučaju suše, zmaja su naročitim postupkom isterivali iz sela. Postojji dokument da su stanovnici Velikog izvora 1908. godine isterivali zmaja iz sela, pošto je nastala suša kada se on nalazio kod seoskih žena. Prvanović je zabeležio dva slučaja proterivanja zmaja (1935. i 1946. godine). Zmaj se proterivaoopštom bukom, zvonjenjem u klepetuše, duvanjem u pištaljke, lupanjem u kante, tarabe itd. Ljudi su ulazili u dvorišta i pretresali sva skrovita mesta, prevrtali sanduke, kace, korita. Običaj se nazivao „mugajle“ a izvodili su ga goli učesnici.

Sreće se verovanje da je bilo i ženskih zmajeva. U marinovcu se pričalo kako je neki mladić na kladencu našao „litar“ (pojas), pa kada ga je uzeo, pred njim se stvorila lepa devojka. To je bila „zmajica“. Inače se verovalo da su deca rođena sa zmajem muškog pola.

No, ako žena ipak želi da se oslobodi zmaja, treba da se kadi svojom kosom ili treba da pronađe i zapali šuplju bukvu u kojoj je zmaj. Mislilo se da zmaju može da naškodi i vrela voda, pa se pod komin podmetao kotao sa ključalom vodom, kako bi pi dolasku zmaj u njega upao i izgoreo. U Svrljigu i okkolini se verovalo da žena može da se oslobodi zmaja ako se poda „nečistoj veri“ (nehrišćaninu). Takođe se verovalo da žena može odbiti zmaja ako pri sebi ima česticu loja od sagorelog zmaja. Taj loj se mogao pronaći kada se sagori šuplje drvo u kome se verovalo da se nalazi zmaj. U Svinjici se smatralo da se žena može osloboditi veza sa zmajem ako se kadi travom „ojdoljan“ ili „zmajevim krljuštima“. One se obično nalaze oko ognjišta iznad koga se zmaj spuštao u kuću kroz komin. Te se krljušti ne mogu sakupiti rukama, već se mogu uhvatiti pomoću voska.

Konspirolog Dejvid Icke u svojoj knjizi „Najveća tajna“ tvrdi da potomci zmajeva ukrštenih sa ljudima zapravo upravljaju svetom. Najuticajnije Kraljevske loze tokom istorije, kao i loze veoma uticajnih porodica imaju „zmajsko“ poreklo.

http://www.bastabalkana.com/?p=1500

http://www.bastabalkana.com/?p=1521

Advertisements

Doba jure na Staroj planini

SRPSKI PARK IZ DOBA JURE

MORSKI DINOSAURUSI ŽIVELI NA STAROJ PLANINI

Srbija je najduži deo svoje istorije provela ispod mora, ili kao priobalna tropska zemlja. Iznad beo­gradske Slavije milionima godina plivali su kitovi, kraj Paraćina vrebali krokodilima po Staroj planini trčkarali mali dinosaurusi, otkrivaju naučnici.

Čudne morske životinje zamenili su preci slonova, žirafa i lavova, koje je iz Šumadije ledeno doba oteralo u Afriku. Okamenjeni ostaci drevnih biljaka i životinja, koji otkrivaju dav­nu prošlost, kriju se u dubini neobič­nog balkanskog tla, za koje geolozi tvrde da je odvajkada bilo jedno od najnemirnijih tačaka na planeti.

Kada bi se istorija Zemlje prikazala kao dvanaestočasovni film, eksplozija života trajala bi poslednjih sat i po, a ljudski rod pojavio bi se tek u poslednjoj sekundi!

Prva živa bića nastala su pre oko 3,8 milijardi godi­na pod vodom, koja im je bila štit od smrtonosnog ultraljubičastog zrače­nja u, još uvek, retkoj atmosferi.

Najstariji tragovi života u našoj zemlji potiču iz vremena kad su iz­nad nje hučali talasi praokeana Tetisa, u kome su plivale prve ribe sa če­ljustima.

Ubica zvani ledeno doba

Kopno toga doba bilo je podeljeno na četiri kontinenta sa čudnim imenima: Atlanta, Fenoskandija, Angara i Gondvana. Tada su se tek po­javile prve biljke i stonoge. ;

– Na zapadu Srbije pronađeni su organizmi koji su živeli na morskom dnu, stari od 400 do 500 miliona godi­na: neobični zglavkari trilobiti i mekušci brahiopodi, nalik današnjim puževima, a u istočnim krajevima ot­kriveni su fosili graptolita, morskih polipa – kaže biolog Miodrag Jovanovic, jedan od stručnjaka za praistoriju Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Sledećih stotinak miliona godinana nemirnom tlu kontinenta izrasle su prašume džinovskog drveća, od kojih potiče današnji ugalj, na obale su izašli prvi vodozemci, a vazduhom su zujali ogromni insekti.. Mora su bi­la prepuna najrazličitijih ajkula, čiji su ostaci nađeni i kod nas. Praistorijsku idilu prekinulo je ledeno doba i ubilo 95 odsto živih bića na Zemlji. Preživele jedinke ubrzano su evolui­rale, započinjući eru vladavine dinosaurusa. Kontinenti su se približavali jedan drugom, sve dok se pre oko 260 miliona godina nisu spojili u jedin­stveno kopno – Pangeu.

U zemljotresima neopisivih razmera, pre oko 160 miliona godina, superkontineht se raspolovio na Gondvanu i Lauraziju, a delovi Balkana prvi put su pro­virili iznad nivoa mora. Međutim, tektonski poremećaji ubrzo su ih za­dugo vratili pod morske talase.

-Srbija se nalazi u delu nalazi u delu Evrope gde su se dešavale izuzetno česte i snažne geološke promene u poslednjih 60 do 70 miliona godina. Za razli­ku od delova Zemlje gde je tlo bilo mirno i gde danas nalazimo uredno poredane slojeve sa fosilima, kao na parčetu torte, ovde je more odlazilo i vraćalo se zbog velikih tektonskih promena. Taj proces trajao je dese­tak miliona godina, ostrva su se izdi­zala i tonula, zajedno sa živim svetom na njima, a ostaci kopnenih životinja pomešani su sa fosilima primitivnih kitova i riba – objašnjava Jovanović

.

Oticanje Panonskog mora

Burne promene u Žemljinoj kori uništavale su svedočanstava o pret­hodnim živim bićima, jer se tlo neprestano cepalo i lomilo, a komadi su se nekada presavijali jedni preko drugih kao harmonika. To je, kažu paleontolozi, razlog što se između dva sloja s fosilima nalaze prekidi, koji su trajali i po 5-6 miliona godi­na. Dodatnu zbrku uneli su mnogo­brojni vulkani, a sudbinski potres izazvan je izdizanjem velikih venačnih planina, prvo Alpa, na koje su se nadovezali Dinaridi i Karpati, jer se afrička kontinentalna ploča podvukla ispod evropske i zgužvala je kao hartiju. Planinska barijera podelila je praokean na dva dela, a južna po­lovina Paratetis prekrila je Srbiju.

– Planinski vrhovi izvirili su iz pu­čine kao arhipelazi ostrva, na kojima se razvijao kopneni život. Na Staroj planini, pokazuju tragovi, živeli su dinosaurusi, a kraj obala okeana, u Šumadiji i Pomoravlju, mnogobrojni krokodili, čiji su ostaci nalaženi u kopovima Popovca, kraj Paraćina.

Sve vreme traju strahovite tekton­ske promene, zbog kojih se Paratetis čas povlači ka Aziji, čas ponovo vra­ća u Evropu, stvarajući polako dana­šnje korito Dunava – opisuje Jovanović.

Mlade planine izdigle su se u je­dinstven lanac koji se od centralne Evrope, preko Balkana i Male Azije proteže sve do Himalaja, a okean se raspadao na manja mora. Dinosau­rusi su izumrli, planetu osvajaju sisari.

-Panonsko more, koje je pokrivalo veliki deo Srbije, čitavih 12 milio­na godina povlačilo se koritom Du­nava. Potpuno je nestalo tek pre oko 5 miliona godina, ističući kroz Đerdap u poslednji ostatak praoke­ana Crno more. Sve vreme kopno Srbije bilo je pokrivena tropskim ili suptropskim džunglama i savanama, jer su kolebanja klime bila mala, čak i tokom ledenih doba. Kraj obala nestajućeg mora živele su životinje ko­je su danas karakteristične za sever­nu Afriku: mamuti i mastodonti, preci današnjih slonova, lavovi, sabljozubi tigrovi, žirafe, hijene, zebre, nosorozi, majmuni – kaže Zoran Markovic, šef geološkog odeljenja Prirodnjačkog muzeja.

Seoba životinja u toplije krajeve počela je pre oko 8 miliona godina, kad je stvorena kopnena veza Mediterana sa severom Afrike. Međutim, fosili iz tog perioda pokazuju da su Balkan i Mala Azija bili magistrala migracija modernih životinjskih vr­sta, uključujući i ljudske pretke.

– Tokom istraživanja našli smo u centralnoj Srbiji groblja životinja koje su karakteristične i za Malu Aziju i za centralnu Evropu, što nije slučaj sa Italijom ili Špamjom, za ko­je se dugo smatralo daleže na glav­nom putu migracija. Otkriće fosila . tropskih životinja u Srbiji dokazuje da je balkanski prostor bio spona kontinenata – zaključuje Markovic.

PATULJASTI REPTILI I UGLJENE ZVERI

Stara planina je mesto gde treba tražiti fosile dinosaurusa, a aktuelni radovi na presecanju brda radi izgradnje saobraćajnica su idealna prilika, kažu geolozi.

Ova praiskonska kamena gromada vrlo se malo menjala tokom desetina miliona godina, i prekrivena je debelim slojevima morskog taloga u komew sigurnmo ima skeleta džinovskih gmizavaca, ali na terenu nema istraživača koji umeju da „čitaju“ slojeve tla otkrivene građevinskim radovima.

-Pre 65 miliona godina ovde je bilo more u kome suživeli dinosaurusi, čiji ostaci bi mogli da se nadju u naslagama nataloženog krečnjaka.Pre dvadesetak godina nadjeni su tragovi za koje se smatra da pripadaju dinosaurusima,a u rumunskim Karpatima, koji imaju isti sastav kao Stara planina, otkrivani su fosili patuljastih dinosaurusa.

Problem je što se niko nije setio da tokom radova angažuje paleontologe, koji sada imaju idealnu priliku da, posmatrajući slojeve tla, upotpune istoriju-kaže Miodrag Jovanović.

Svi istraživači navode da je manjak novca glavni razlog za vrlo slabo istraženost praistorije Srbije. Čak i kada se zna gde leži fosili, paleontolozi su u dilemi da li da ih otkopavaju ili ne, pošto je skučeni deo Prirodnjačkog muzeja već prenatrpan, a ova nacionalna institucija se još od pre Drugog svetskog rata nalazi u zgrdai koja je „prelazno rešenje“, dok se ne napravi odgovarajući prostor za izlaganje i čuvanje eksponata.

Najstariji fosili sisara pronađeni u Srbiji, stari oko 30 miliona godina, otkriveni su u podzemnom rudniku uglja Bogovina, u istočnoj Srbiji. Rudari su u podzemnim kopovima nalazili čudne kljove i lobanje, i ispreli priču o misterioznoj „ugljenoj zveri“, koju su paleontolozi prepoznali kao dalekog pretka današnje svinje.

U rudniku Ugljevik, u Republici Srpskoj, ustraživači Zoran Marković i Miloš Milivojević našli su n ajstarije balkanske sisare, minijaturne jelene i glodare, koji su tu živeli pre oko 50 miliona godina.

Njihov najpoznatiji nalaz je ženka mamuta koja je pre 500 000 godina stradala u panpnskoj močvari, a 1996. su njene kosti otkrivene na dubini od 21 metar, u glinokopu fabrike Toza Marković u Kikindi.

Autor teksta: B.Subašić

Objavljeno u Nedeljnom telegrafu br.566, 28.februara 2007.

Staroplaninska vila

Гором језди Краљевићу Марко,
Гором језди а с гором беседи:
„Чарна горо пуна ти си лада
Кано срце моје што је јада,
Залуд теби твоја ладовина,
Кад у теби ладне воде нема,
Већ ја морам коња да закољем.
Да с’ напијем крвце од коњица
Те да своју жећцу ја утолим.“

Кад то зачу иза горе Вила
Та подвикну из грла бијела;
„Не кољ коња Краљевићу Марко?
Не кољ коња на Старој планини.
Не кољ коња непогани тела;
Већ ти пођи мало унапријед.

Сјезди Марко са Старе планине
На Виточа високог најезди,
Тамо има бунар вода ладна
Јуначкијем плећма ограђени
С девојачким косам оплетени,“
Пође Марко мало унапријед
Сјезди Марко са Старе планине
Мало ишо дуго нетрајало
Он ми нађе бунар воду ладну:
Јуначкијем плећма ограђену,
Девојачком косом оплетену.

Он ми клече да водице пије,
Ал подвикну чобан од оваца
А са Шаре високе планине:
„Не пи воде Краљевићу Марко!
Не пи воде непогани тело,
Ту су виле чедо окупале
Некрштено и не знаменовано.
Некрштено од петнајест дана,
Нит се смије нит ручице даје;
Већ ти пођи мало унапријед,
Унапредак на тог Качаника,
Па ћеш наћи бунар воду ладну.
Други бунар а друга водица:
Са јуначким плећма ограђену,
С девојачком косом оплетену.“

Пође Марко мало унапредак;
Па он нађе бунар воду ладну;
Са јуначким плећма ограђену
С девојачком косом оплетену.
Клекну Марко па се напи воде;
Па беседи своме добром шари:
„Давор шаро, Давор добро моје!
Ако ли ми неуватиш Вилу,
Неуватиш Вилу Загоркињу
Оба ћу ти ока изкопати,
А све четир ноге саломити;
Те се мучи по Старој планини
И Виточу високој планини,
Као Марко без шарина свога.
Ако ли је ти уватиш шаро!
Да знаш добре и поздраво шаро!
Оба ћу ти ока позлатити
Позлатити жеженијем златом,
Накитити дробнијем бисером
Подкитити драгијем каменом,
А све четир ноге подковати
Подковати са тим белим златом.
Па се дичи мој предобри шаре!
Па се дичи по свом свету белом,
Као Марко са својим шарином“

Текер Марко речи изустио,
Мину шара са Виточ планине
Са Виточа и са Качаника,
На велику планину Плашкаву,
Ка Србичком пољу широкоме,
Ка Србичком и Средачком побро!
Како звезда преко неба ведра.
Па увати Загоркињу Вилу.
Придржа је док јој Марко дође.
Како дође Краљевићу Марко
Одма шчепа Загоркињу клету
Како ју је Марко ударио,
Са црном је земљом саставио.

Милош .С.Милојевић, збирка:
Ову смо песму добили из Качаничке Црне Горе виш Скопља од Николе Јовановића зидара.
Оваку и баш исту казала нам је и Перса Петровића из Срема.
.. Ето једна и иста песма, која се једнако и пева у Срему и Старој Србији као и сјеверној Мећедонији и Тракији и т. д. А то баш показује да је свуда по тим местима један и исти народ, народ српски. Ова је песма митолошска; но овде смо је метнули што је певају овчари и овчарице свуда. Шта она означава, то ће само први зналци Славенштине објаснити