Против и за хришћане- Галеријев едикт

Гај Галерије Валерије Максимилијан је био један од прогонитеља хришћана, који је немилосрдно убио безброј њих. Антички писци помињу његову мајку Ромулу, ватрену староверку која му је усадила мржњу противхришћана. Своју мржњу пренео на свог таста Диоклецијана, с ким је делио власту првој тетрархији, која се појавила као облик владавине у Римској империји.

У 303. години прво је до темеља порушена црква у Никомидији, а затим је издат едикт о прогону хришћана и рушењу њихових објеката. Те исте и следеће године издали су још два едикта против хришћана. Првим се наређивало да епископи, свештеници и ђакони (сви свештенослужитељи) буду заточени у тамнице, а други да сва духовна лица морају да принесу жртве римским боговима.

Прогони су трајали све до 311. године, када се Галерије разболео од неке страшне болести коју Лактанције у свом спису „О смрти прогонитеља“ („De mortibus persecutorum“) „) описује овако:

Jam decimus et octavius annus agebatur, cum percussit eum Deus insanabili plaga. Nascitur ei ulcus malum in inferiori parte genitaiium, serpitpue latius. Medici secant, curant. Sed inductam jam cicatricem scindit vulnus; et rupta vena, fluit sanguis usque ad periculum mortis.

„Управо је протицала 18. година од његове владавине када му је Бог задао неисцељиву рану. Настаде му зли чир у доњем делу гениталија који је разједао нашироко. Лекари су оперисали, лечили, али је чир опет раздерао зарасло. Крв из пробивене вене је цурила непрестано, до опасности од смрти.“

Две године пре Миланског едикта, 311. године, издат је Галеријев едикт о толеранцији, односно престанку прогона Хришћана. Вероватно због преране Галеријеве смрти, тај едикт се није спроводио у потпуности (вероватно је потпуно непознат и никада није био спровођен, а можда је и „подметнут“).

Tekst je uzet iz Лактанцијевог списа „О смрти прогонитеља“(„De mortibus persecetorum“) 34 глава,Edictum Galerii. Korišćeni su i prevod Јевсевија Памфила Кесаријског(Eusebius Pamfilus ), који је написао“Историју Цркве“ на старогрчком језику и тамо (са латинског) на старогрчки превео Галеријев Едикт. Оригинал је иначе изгубљен, пронађени су само фрагменти ове књиге. До садржаја се дошло преко јерменског превода оригинала. Галеријев едикт гласи овако:

„Inter celera quae pro rei publicae semper commodis atque utilitate disponimus, nos quidem volueramus antehac iuxta leges veteres et publicam disciplinam Romanorum cuncta corrigere atque id providere, ut etiam Christiani, qui parentum suorum reliquerant sectam, ad bonas mentes redirent, 2 siquidem quadam ratione tanta eosdem Christianos voluntas invasisset et tanta stulti tia occupasset, ut non illa veterum instituta sequerentur, quae forsitan primum parentas eorundem constituerant, sed pro arbitrio suo atque ut isdem erat libitum, ita sibimet leges facerent quas observarent, et per diversa varios populos congregarent. 3

Denique cum eiusmodi nostra iussio extitisset, ut ad veterum se instituta conferrent, multi periculo subiugati, multi etiam deturba-ti sunt. 4 Atque cum plurimi in proposito perseverarent ac videre-mus nec diis eosdem cultum ac religionem debitam exhibere nec Christianorum deum observare, contemplatione mitissimae no-strae clementiae intuentes et consuetudinem sempiternam, qua solemus cunctis hominibus veniam indulgere, promptissimam in his quoque indulgentiam nostram credidimus porrigendam. Ut denuo sint Chrsitiani et conventicula sua componant, ita ut ne contra disciplinam agant. 5 aliam autem e: iudicibus significaturi sumus quid debeant observare. u-D hane indulgentiam nostram debebunt deum suum ora-e : lute nostra et rei publicae ac sua, ut undique versum re; :. praestetur incolumis et securi vivere in sedibus ; Hoc edictum proponitur Nicomediae pridie ipso octies et Maximino iterum consulibus.

Превод:

Између осталих ствари које у Републици увек сређујемо за корист и опште добро, ми заиста бејасмо желели да према старим законима и римском народном поретку све доведемо у ред . И уз то да се побринемо да се хришћани, који су начела својих предака напустили, уразуме.“ Будући да су сами хришћани ишли за својом вољом, па их је велика лудост обузела, те се нису покоравали старим одредбама које су можда њихови преци најпре поставили, било је тако да су по својој вољи и свом опредељењу направили себи законе, које су поштовали и по њима удруживали разне народе са разних страна.5 Најзад, када се наша заповест беше појавила, да би се ускладили старим одредбама, они се изложише великој опасности и, такође, многи бејаху протерани. И када многи у намери истрајаше, видели смо да се поштовање нашим боговима и посвећеност нашој религији не указује, нити се хришћански Бог поштује, како доликује.6

Имајући у виду наше најблаже размишљање, милост и вечите навике, имамо обичај да свим људима дајемо опроштај.Такође најочигледнији опроштај требало би да пружимо и хришћанима да би опет своје саборе скупљали и да не би радили против поретка.7 У другом писму обавестићемо судије чега би се требало придржавати. Због ове наше доброте требаће подједнако (на исти начин) да се моле свом Богу за здравље и благостање Републике и за своје (здравље), како би се у сваком погледу Република одржала и како би сви (хришћани) неповређени и сигурни живели у својим домовима.8 Овај едикт је објављен у Никомидији пре Мајске Календе, за време нашег осмог конзуловања, а другог Максиминовог.

sa napomenama:

5 После Христовог васкрсења, његови апостоли су проповедали наоколо и поучавали све људе начелима хришћанства. Закони које су „сани направили“ су све оне посланице и проповеди које су надахнути Духом, говорили и писали апостоли и њихови наследници, епископи.

6 Овде мисли на едикте против хришћана, када су били приморавани да се одрекну Христа и да јавно принесу жртве. Највећи број хришћана би то одбијао, подносећи страшне муке као поливање врелим уљем,бичевање, откидање комада меса клештима, бацање испред прегладнелих лавова итд. И тако је увидео да због његових прогона они не могу слободно да поштују свога Бога, а нити помишљају да се врате старим боговима. А он је хтео да буде благостање у Републици.

7. Опростили би им и дозволили би да се опет на миру сакупљају и да служе литургије где год пожеле, без страха и потребе да се сакривају. Само све што раде, да не буде против републике и римског поретка.

8. Једини услов им је да се моле свом Богу, Христу, за републику и за себе поједнако.

(Текстове са латинског преводили су гимназијалци из Бољевца, па је подухват забележен у часопису Развитак, број из 2008.).

Пред саму смрт, на самртном одру, Галерије се распада у крви и гноју (када више није при пуној свести и  није важно шта потписује..

Advertisements

Tribalski carski grad ispod rimske carske palate

Šta znamo o starosedelačkom (oppidum) stanovništvu zaječarskog kraja, tzv.Tribalima?

U zaječarskom muzeju su izloženi ostaci nadjeni ispod i oko Romulijane, i procenjuju se starost na oko 1000 godina pre nove ere. Radi se o brojnim urnama, posudju..uglavnom eneolitska keramika i uglačane sekire od vulkanskih stena..Ukratko:

* Smatra se da je Gamzigrad naseljavan u tri maha. tokom trećeg, pri kraju drugog i u prvoj polovini prvog milenijuma nove ere.Nalazi dokazuju da je postojalo malo eneolitsko naselje severno od današnjih bedema Romulijane.
* Grnčarija iz poznog bronzanog doba (druga polovina 2. milenijuma) istovetna je onoj duž Dunava, od ušća Mlave do ušća iskra i Olta(rumunsko podunavlje), što je dokaz da je isti narod naseljavao oblasti jugozapadne Rumunije  i današnje severozapadna Blgarske.
Mrtvi su spaljivani : mnoštvo urni je pronadjeno…manja nekropola 250 m južno od naselja..zgrčeni ljudski skelet (eneolit i mladje kameno doba)..
*Znatno su brojniji nalazi o naselju iz prve polovine prvog milenijuma pre n.e..(posude većih dimenzija, posude sa pravol. i krivolinijskim motivima, sa kanelurama, bronzana fibula – tipični proizvodi u 7.veku pre n.e. za Podunavlje,Potisje,Pomoravlje i zapadni Srem, istočnu Srbiji i „Olteniju“ )

Iz monografije štampane povodom izložbe u SANU „Gamzigrad-kasnoantički carski dvorac“

(SANU, Beograd, 1983.g.).

“ OSTACI TOG NASELJA NAJVEĆIM DELOM SU UNIŠTENI KRAJEM III I POČETKOM IV VEKA PRI PODIZANJU VELIKIH GRADJEVINA U ZAPADNOM DELU GAMZIGRADA.Samo mestimično izmedju njihovih temelja otkriven je neporemećeni kulturni sloj, debeo oko pola metra, sa obiljem grnčarije koja se može pouzdano opredeliti u razdoblje kamenog starijeg doba“….

„Zajednice naseljavane u ovom prostoru treba svakako poistoveti sa Tribalima, najvećim plemenom u srednjem delu Balkanskog poluostrva..Podatak da je Gamzigrad napušten tokom 4.veka pre n.e. ne podrazumeva da su i poljane koje ga sa svih strana okružuju ostale bez stada i pastira. Njihove potomke ovde su, verovatno, zatekli i Rimljani“.

*Dakle, bilo je praistorijsko naselje Tribala (Srba) u 7. veku pre n.e. ..a oko 600 godina kasnije, na tom mestu je neimenovani Tribal, poznat pod imenom Galerius, rešio da sazida palatu sa hramom boginji Kobili:)) pardon Kibeli…

I porušio prethodno..

To izgleda ovako danas (ista monografija, str.14):

http://img99.imageshack.us/my.php?image=tribalskonaseljeispodgaar9.jpg

—————————————

A zašto je Galerije zidao baš tu??

Bila je to važna raskrnica..Četiri bitna druma su se ukrštala u pitomoj zaječarskoj kotlini, povezujući Jadransko i Crno more.. rimsko vreme, tako važna raskrnica (kao i one u Siriji,Antiohiji i Kariji) obeležena je izgradnjom monumentalnog TETRAPILONA (lat. Quadrifrons). I danas se na( severnom delu brda) brdu Magura, jedan kilometar istočno od Romuline palate, nalaze vidljivi ostaci  monumentalnog putokaza za 4 pravca.

Прилаз са јутоистока описао је 1868. године Каниц:
„Кад смо прешли први део брежуљкастог терена који се благо пење, нашли смо се на једној пространој висоравни и на југозападу, на удаљености од 321ст, угледали врх Ртња тако јасно, да ми се чинило да се налазим пред неком пирамидом на Нилу… Са дивним сценаријем пред очима јахали смо цео час преко висоравни искићене најсвежијим зеленилом, а онда је терен наједном почео да се спушта; наишли смо на уско корито једног потока који је с југозапада пресекао себи пут ка Тимоку; његова друга обала се благо уздизала, а на неколико корака од ње лежали су, зарасли у бујну вегетацију, остаци једне од највелелепнијих грађевина прохујалих времена“.

К. Поповић је на сличан начин описао сусрет лицејских питомаца са Гамзиградом у 1863. години:

„Кад смо прешли Тимок… изиђемо на повисоко брдо одакле се лепо виђаше Зајечар. Ту на самом врху нађосмо неке развале, што су ваљда биле предстраже Гамзиграду. Кад мало савијемо на ниже утледамо на пространој пољани Гамзиград. Он беше на овом заравњу дошао као у дољи јер га наоколо са свију страна склањаху повиша обрежја. По пољани око града а и по самом граду бијаше нам место неисказано лепо, поред њега тецијаше један поточић, а наоколо свуда бијаху шумице, ливаде, њиве“.

————————————————————————————————————–

Zapis iz  desetog veka o upadima Pečenjega, preko Dunava (Oršave i Tekije) u Srbiju, kaže :

“ …extenditur ad Sarcel usque,quod Chazarorum oppidum est.“

Šta se tada dešava u tribalskom gradu, koji je porušen da bi bila sazidana carska plata za  varvarku „Romulu“, rođenu kao Tribalku, koja rodi rimskog imperatora „Galerijusa“? Oboje Tribala, ovenčani rimskim titulama,majka i sin, su nestali još u 4.veku…Početkom 9.veka stanovništvo ovog kraja udružuje se pod knezom Bornom sa susednim Kučevljanima i široko rasprostranjenim duž Dunava Braničevcima .. i njihovi predstavnici odlaze da traže vojnu pomoć franačkog kralja protiv hordi Blgara koji stižu iz azijskih predela i pljačkaju ovaj kraj.Pretpostavka je da je grad razrušen 925.godine, a sledeće pismeno pominjanje obnovljene varoši biće tek 1466, u turskim defterima..

„Palata Romulijane je naseljena, u X i XI veku slovenskim stanovništem. Ima nadzemnih kuća (ukopana 1 m u zemlju, a gore je 4 m puta 4 m), dva sloja grnčarije, bronzanog nakita (naušnice X-XI vek), dve ostave gvozdenih predmeta, grnčarija izgorela u požaru, nešto malo novca ( jedan primerak novca Lava VI, 886-913 i jedan primerak novca Vasilija Ii i Konstantina VIII, 976-1028).

U samoj palati je zadržana glavna ulica (istok- zapad) , tu je crkva (XI vek), u kucama kamena ognjišta („kamenka“) a konstrukcija kuća je „lepenica“ (drvena građa, oblepljena lepom- zemljom), podovi od opeka, krov verovatno dvoslivni. Ima i staništa od kamena.U grobnicama su „Sloveni“ skrštenih ruku , glavom prema zapadu, ( 9 grobova iskopanih 1963., a još 14 sedamdesetih godina).U jednom grobu je i skelet konjske glave,negde su noževi, neki pokojnici su u zgrčenom položaju( to tumače paganskim običajem ), u jednom je zdela sa hranom „za onaj svet“…

Ima mnogo poljoprivrednog orudja (srpovi, tesarsko o kožarsko oruđe) ali i ratničke opreme (mačevi, delovi pojasa, uzengije)…

Putevi u 3.veku

http://img218.imageshack.us/img218/4240/romishestrassenmmirkovizn8.jpg

http://img216.imageshack.us/img216/2382/copyofkartaizmonografijid8.jpg

https://i1.wp.com/img216.imageshack.us/img216/2382/copyofkartaizmonografijid8.jpg

Равна-како су гуске уништиле град

ГРАД РАВНА


Источна Србија одавно привлачи пажњу научника остацима материјалне културе, а нарочито архитектонским споменицима античког и средњевековног периода.

Истраживања у овом делу Србије показала су да су многобројна утврђена из доба касне антике, односно раног средњсг века, где су трговци, војници и други путници могли са сигурношћу да проведу ноћ била међусобио повезана на растојању од једног дана хода.То је систем повезивања градова, а чссто и већих манастира.

У источиој Србији је та линија ишла од Ниша на Сврљиг, преко Равне и Гамзиграда на Шаркамен, а одатле преко насеља Ad aguas код Неготина и Gerulatis повезујући административно-војни центар у Нишу са одбрамбеном линијом на Дунаву.


Велики број грађевина из каснијих периода средњег века показује да су ови крајеви захваљујући рудном богатству живели доста интензивним културним животом све до доласка Турака у другој половини XV века. Један од тих градова је и град Равна. који лежи у равници на левој обала Тимока, око 8 километара северно од Књажевца

Јован Драгашевић сматра да је овај град основан после Појтингерових таблица за време владавине Јустинијана, када је он обнављао границу римског царства. Ово мишљење Драгашевић заступа на основу тога што се Равна нигде раније у путним таблицама не спомиње, По њему ово би био један од многих римских каструма због свог посебног топографског и географског положаја.

0 овом граду писали су др Мачај, Јован Милиновић, Симо Костић, Маринко Станојевић и Никола Вулић, који га је неколико пута гпосетио. По Вулићу, овај град је идентичан са римским градом Timacum minus који Каниц локализује у Жуковцу. По Вулићу то је важна римска канаба и утврђење у вези са којим се помиње неколико римских кохорти, као и одељење VII легије. Он описује кастел као четвртасту конструкцију чије су уже стране паралелне са Тимоком и имају по 15О корака дужине, док су остале две стране дуге по 170 корака.

Још и данас круже у народу разне легенде у вези с овим градом. Прича се да је читаво становништно, без обзира на године старости, учествовало у његовом зидању. Пошто камена није било у близини он је донешен чак из Ошљана ланчаним снстемом: додаван је из руке у руку. Пошто су сви били запослени око зидања града једна жена је била принуђена да љуља по три стотине деце, на тај начин што су љуљашке биле повезане међу собом.

Извор северно од манастира св. Петровдан служио је у римско доба као пијаћа вода граду, а канал од извора до града ишао је испод Тимока.

Град је био неосвојив. Стеван Немања после дуже опсаде успео је да га сруши захваљујући издаји. Нека баба је саветовала опсадницима да пазе будно, па одакле гуске ујутру изађу из града у Тимок, ту се налази прикривена капија.

За време тог рушења Равне настрадало је доста ратника.

Мноштво рањеника да би се домогло воде пузало је до извора. па се цео тај предео зато зове и данас Лазиње.

3бог великог броја лешева и непријатног мириса који се ширио свуда уоколо. извор је добио име Смрдан.

Сада је од града сачувано врло мало. Зидови су скоро потпуло уништени. Сам локалитет је власништво неколико

сељака који и данас руше зидове и ваде камен, што убрзава пропадање овог лепог културног споменика.

Мада је спорно питање када је подигнут, сматра се да припада раздобљу од краја III до прве половине VI века. а највероватније крају V или почетку VI века.

Град је имао правоугаону основу унутрашње величине 110 *138 метара, а оријентнсан је углавном према странама света, Сада Тимок тече паралелно са његовом краћом источном страном. Још и данас на појединим местима могу се видети остаци кулаКоје су биле унутра кружног облика, док им се спољни облик не може тачно утврдити. Др Мачај је 1866.- године констатовао да је на граду било 12 кула од којих су четири биле угаоне, док су се по две налазиле између и служиле за одбрану четири постоје капије. Могуће је да је било и више кула што би се могло утврдити једино систематским ископавањам. Зидови су углавном рађени од ломљеног камена у пуномасном малтеру, док им је лице, које је скоро сасвии уништено, било изграђено од опека, можда су се са зонама кора смењивале зоне тесаника. У зидовима је нађено доста узиданих надгробних епиграфских споменика, украшених рељефима са фигуралним мотивима или биљном орнаментиком, као и велики број статуета античког периода. Ово нас наводи на претпоставку да је овде постојао римски град старији од Равне, чији је материјал као и културни спопоменици по обичају уграђен у новоподигнути град. Фрагменти мермера који се могу наћи на самом локалитету казују да је овде поред грађевина војног карактера било и других луксузнијих грађевина.

Град Равна по свом општем изгледу подсећа иа Гамзиград, само што је мањих димензија и нешто скромнији по облику. На два километра од овог античког града налази се село Равна. Може сс слободно рећи да је свака кућа у њему музеј за себе. На сваком кораку наилазимо на античкс капитсле раскошно украшене, који служе као потпора нској греди, па читаве стубове, рељефнс плочс узидане у темељ какве куће или штале, на епиграфске споменикс затрпане камсњем покрај пута. Народни музсј у Нишу како пре тако и после рата однео је са овог

значајног локалитста вслики број драгоцених предмста.

Изнад села на брду у винограду, ссвероисточно од града Равне налазе се остаци црквс св. Тројице, чија је апсида грађена римским опекама док су темељи саграђени од камена. Са овог места лспо се види град Равна и са сигурпошћу се може тврдити да јс црква из истог периода.

Од града долином Тимока према Минићсву још и данас местимиично се види стари римски калдрмисани пут, који ссљаци из околине називају мали пут.

Систематска ископавања која би трсбало извршити на овом месту дала би свакако поред богатог материјала и всома кориснс рсзултате.

Брена Вукадин

Развитак бр.6, година прва, новембар-децембар 1961

http://img144.imageshack.us/my.php?image=ravnafotobr8.jpg

http://img144.imageshack.us/my.php?image=ravna2fotosz8.jpg

АНТИЧКО НАЛАЗИШТЕ КОД РГОТИНЕ

АНТИЧКО НАЛАЗИШТЕ КОД РГОТИНЕ

Почетком ове године приликом копања темеља за фабричка постројења рудника „Кварца“ у Рготини, код железничке станице откривено је неколико обрађених блокова пешчара, делови грађевинских конструкција као и већи број покретних налаза.


Обавештен о налазима Народни музеј „Зајечар“ је у периоду од 13. августа до 1. септембра уз финансијску помоћ рудника „Кварца“ вршио сондажна археолошка истраживања дела простора који није оштећен градњом, а на коме ће бити изпрађена постројења сепарације. Постављено је шест сонди у којима је откривено више покретних налаза, делови архитектуре и једна добро очувана двојна гробница.

Међутим, ово нису први подаци и налази са овог античког локалитета. У литератури се још крајем прошлог века помињу остаци античког утврђења на узвишењу „Стража“ и трагави насеља у његовом подножју које је забележио Ф. Каниц приликом обиласка ових крајева.1) На његовој скици утврђење је шестоугаоне основе са страницама око

120 м дужине са пет кружних кула на угловима и улазом на јужмој страни утврђења. У подножју су били видљиви фрагменти опека и обрађеног камена што је указивало на постојање насеља чије границе ни до данас нису утврђене.


Други податак налазимо у белешкама А. Премерштајна и Н. Вулића из 1899. године у којима су ово утврђење лоцирали „на обали Рготске реке, 200 корака од пута.2“ У зидове утврђења било је узидано неколико спомеиика са оближње некрополе, који су касније извађени и узидани у млин Стеве Најдановића. Два су објављена у Споменику 1900. го-дине.3)

Са овог налазишта потичу и плоча од мермера украшена розетамач) и фрагмент надгробне плоче од пешчара са натписом урезаним у уоквирано поље са рамом украшеним виновом лозом.5)

У лапидаријуму зајечарског музеја налазе се два жртвеника од пешчара нађена у Рготини око 1960. године.

1. Жртвеник је сачуван само у горњем делу (инв. бр. 330), димензија: вис. 0,60 м, шир. 0,39 м, дебљ. 0,42 м. Натпис гласи:

I (ovi) o(ptimo) m(aximo)

Co(ho)rtali Pate(e)rno Aur(elius)

Cat/andio posuit(t)ara(m) libi (es)

Ex boto felic(iter).

Јупитеру највећем и најбољем војничком и очинском богу

Аурелио

Катандио срећан подиже

жртвеник као завет.

2. Жртвеник од трошног кречњака (инв. бр. 331), окрњених горњих утлова. Димензије: вис. 0,84 м, шир. 0,42 м, дебљ. 0,39 м. Натпис гласи:

I (ovo) o(ptimo) m(aximo)

Co(ho)rtali Aur(elius) Iusitnianus

(sic pro se et suos vot(um)

lib(ens) pos(uit)

Јупитеру највећем и најбољем, војничком богу Аурелије Јустинијан за себе и своје подиже завет.

Оба жртвеника из Рготине посвећена су Јупитеру Кохорталу и могу се датовати у крај III века наше ере. Према именима деди-каната закључује се да су у питању досељеници из западно-илирских области римске провинције Далмације где се углавном јављају сломеници посвећени Јупитеру Кохорталу.6)

Остале податке о налазишту добили смо од учесника изградње пруге и железничке станице 1956. године. Том приликом откривено је више гробова са прилозима: гривне, прстење, керамика, новац, статуета Венере од бронзе и добро очувана црква у којој су нађени крстови о којима немамо ближе податке.

У току овогодишњих истраживања отворено је шест сонди у којима је откривено више покретних налаза и остаци архитектонских конструкција.

У сонди I, (димензија: 4,90 х X 2,90 х 1,70 м), откривен је под од малтера и полукружна конструкција од камена, ломљене опеке и малтера. Како сонда није могла бити проширена у правцу пружања конструкције због недостатка времена, неизвесно је каквог је облика и намене. Од покретног материјала нађено је неколико бронзаних новчића, кошта на игла за шивење, фрагменти гвоздених алатки, део плоче од белог мермера и фрагменти стаклених и керамичких посуда разноврсних по облику намени и орнаментици.

У сонди II, (димензија: 5,00 х X 2,00 х 1,80 м), откривен је зид од облутка везаног кречним малтером и један обрађени блок пешчара. Од покретног материјала нађени су бронзани новчићи, комади гвоздене легуре, фрагмента гвоздених алатки, фрагменти керамичких водоводних цеви, фрагменти стакла и керамике.

У сонди III, (димензија: 10,00 х х 5,00 х 1,10 м), откривена је гробница са два гроба. Један гроб је припадао одраслој оооби док је друга био дечји.

Димензије гробнице су: 5,20 х X 4,30 м, са зидовима дебљине 0,90 м и највеће очуване висине од 0,60 м. Зидови оу од опеке везане кречним малтером. Унутар зидова су гробови са конструкцијама од опека.

Гроб 1 је правоугаоне конструкције са сводом који је само делимично сачуван поред северног зида. Сазидан је од шест редова опека везаних кречним малтером. На бочним зидовима налази се испуст ширине 0,07 м од кога је полазио покривач такође од опека. Под је од опека са једном уздигнутом на јужној страни као узглавље. Димензије гроба су: 1,80 X 0,45 х 0,40 м. Гроб је обијен и опљачкан, а скелет дислоциран и веома оштећен. У гробу је поред костију откривена фрагментована кутијица од бронзаног лима која је била део прибора за писање.

У гробу 2 откривен је дечји скелет, такође дислоциран и оштећен при обијању гроба. Димензије гроба су: 1,40 х 1,15 х 0,25 м. Зидан је опеком и кречним малтером и засведен лажним сводом који је добијен извлачењем опека бочних зидова.

Простор између гробова и спољних зидова попуњен је ломљеним каменом, кречним малтером и земљом.

Изнад гробова, у шуту, откривено је око 300 бронзаних новчића разних временских периода. Најстарији примерци припадају императорима Аурелиаину (270 — 275. год.) и Пробу (276 — 282. год.).

У истом слоју откривена је и статуета богиње Венере од бронзе, висине 11 см — висококвалитетан, вансеријски рад II-III века. Од осталих налаза можемо издвојити бронзано стило за писање по воштаним таблицама, две бронзане фибуле, шило и иглу за шивење од кости, две фрагментоване светиљкее од керамике, фрагменте стаклених и керамичких посуда разних намена и облика.

У сонди IV, (димензија: 4,40 х х 2,00 х 0,90 м), откривен је зид ширине 0,60 м грађен од облутака и опека везаних кречним малтером. Од покретних налаза нађено је неколико бронзаних новчића и фрагменти керамике.

У сонди V, (димензија: 2,00 х X 1,50 х 1,10 м), откривен је део зида и више фрагмената керамике.

У сонди VI, (димензија: 5,20 х х 2,80 х 1,20 м), откривен је под од набијене земље и више покретних налаза: бронзана крстаста фибула, педесет бронзаних новчића, фрагменти мермерне оплате, мермерни тег сачуван у целости, фрагменти гвоздених алатки, фрагментовани прстен од бронзе са змијском главом, фрагменти

стаклених и керамичких посуда и фрагменти наруквица од стаклене пасте.

Веома бројан археолошки материјал, откривен на сразмерно малом простору, указује на значај овог локалитета. Мали је број налазишта регистрованих до сада у долини Тимока, ако се има у виду велики војни значај ових области у залеђу лимеса и природна богатства међу којима су рудници представљали основну привредиу грану. Налазиште у Рготини има посебан значај не само за локалну историју, већ и много шире, за познавање војних прилика на лимесу и историју рударства у Горњој Мезији.

Узимајући у обзир да је овогодишњим истраживањима откривен незнатан део насеља у односу на простор који обухвата, можемо очекивати у даљим истраживањима разјашњења многих питања везаних за овај локалитет. Можда ће моћи да се потврди претпоставка да се на овом месту налазио Аргентарес, утврђење које је обновио Јустинијан (527 — 565. год.), како је забележио Прокопије у списку обновљених утврђења у области Аd Aquas (7).

Анализирајући материјал откривен у току ископавања као и онај до кога се случајно дошло наше насеље можемо временски одредити у 3. век наше ере, с тим што ће нам будућа истраживања дати податке о времену трајања насеља као и о значају које је имало у животу римског царства касне антике.

НАПОМЕНЕ

1)F.Kanitz : Romische Studien in Serbien, Wien, 1892, 91. 1892, 91.

2. А. Премерштајн — Н. Вулић, Споменик СКА XXXVIII, Бсоград, 1900, 35.

3. Исто, 35.

4. Н. Вулић, Споменик СКА XLVII, Београд, 1909, 162—163.

5. Н. Вулић, Споменик СКА LXXI Београд, 1931, 57, сл. 127.

6. М. Мирковнћ, Нови натписи из области римског лимеса у Горњој Мезији, Жива антика, Скопље, Х-2, 1966, 391—392.

7. Византијски извори за историју народа Југославије, Том I, Београд, 1955, 65.

АНКА ЛАЛОВИЋ, Развитак, бр 6, новембар-децембар 1979, стр 98-100

http://img217.imageshack.us/my.php?image=rgotinazenskiaktqc7.jpg

http://img17.imageshack.us/my.php?image=rgotinadvojnagrobnica34gl0.jpg

http://img6.imageshack.us/my.php?image=rgotinaosnovapokanicuarei4.jpg

http://img7.imageshack.us/my.php?image=rgotinafibuleideoyapisasz5.jpg